Screen shot 2015-06-24 at 12.41.54 PM

33463929

ИНТЕРВЈУ: Вера Вуксановић

Редакција

Концептуална уметница и бивша манекенка Вера Вуксановић рођена је 12. марта 1988. године у Београду. Живот је после Њујорка и Москве увек враћао на Врачар. Дипломирала је фотографију на Факултету за Дигиталне уметности и нове медије. Након дипломе отпутовала је у Бангкок где се специјализовала у областима Vipassana медитације и Reiki исцељења на Институту за Холистичко здравље у престоници Тајланда. Воли да се игра енергијама и неонским светлима. Риба, подзнак близанац. Вегетеријанац.

Где налазиш инспирацију за свој рад?

Инспирацију за фотографије проналазим осећајући град кроз који пролазим. Његову енергију, говор и нарав. У мимици уличних прозора, мирису опалог лишћа, игри електричних каблова и тактичкој гестикулацији пролазника. Фузијом тога одржавам бајковиту ноту између концептуалног и документарног која открива криптографијски језик мртве природе.

Што се неонских инталација тиче, трудим се да својим рукописом пошаљем поруку која је прилагођена мултивитаминској консидерацији. Једноставне, комплексне, апсурдне и егзистенцијалне реченице исписане неонским светлом наћи ће се ускоро на мојој самосталној изложби у галерији у центру Врачара.

Често путујеш, али се увек враћаш на Врачар. Шта је то што те враћа овде?

Кад се све скупи, дуго сам живела у иностранству на много адреса. На Врачару сам одрасла и провела ђачке дане који су увек били синоним за најлепше доба. Чњеница да су ми скоро сви најближи пријатељи, родитељи и родбина насељени у овом делу Београда је вероватно меродавна да нисам могла да се “скућим” ни на Дорћол, како из практичних тако и етичких разлога. Врачар – носталгија је вероватно одрадила своје, а својим магнетима привлачи и враћа људе у свој загрљај.

5 ствари које нико не би смео да пропусти на Врачару?

У неке моје ритуале спада шетња мојом улицом: Крунком од почетка, па све до Каленић пијаце. Волим да шетам кроз свој крај.

Поред шетње Крунском, неизоставна је Његошева, која представља срце овог краја. Поподневни чај у реду кафића као што су Zona Industriale, Мода и Бистро. Познати људи. Добра енергија.

Улица Десанке Максимовић. Најлепша улица на Врачару. Ред дрвећа који води ка Ташмајдану. Позориште Дадов у којем сам провела добар део одрастања.

Трчање на Ташмајдану. Мирис Лаванде. Црква Светог Марка. Лимунада И топла чоколада у култном породичном ресторану Шанса са ћеркицом. Гратиниране јагоде у башти ресторана Мадера.

Цветни трг! Баште. Лето или зима. Омиљени кафић и најбољи сладолед на свету: BACCIO. Колач од урме јеMUST.

Каленић пијаца. Органско воће и поврће. Зачинско биље. Цвеће.

Шта је твој следећи пројекат?

Као што сам поменула у плану је самостална изложба у срцу Врачара. Детаље ћу ускро објавити на свом сајту. На њему, поред уметничких радова, као засебан пројекат покренула сам и Lifestyle Blogкоји се зовеSentimental Journey. Кроз свој визуелни дневник микрогестикулацијама дајем савете за срећнији живот. Магија старих филмова, музика нове ере, мантре инспирација, енергија која се крије у кристалима и етеричним уљима, таласи хаику поезије.

http://www.volimvracar.rs/?037032c4

http://vera-vuksanovic.com/

www.facebook.com/verassentimentaljourney